JASMIN B. FRELIH – Na/pola

Na-pola-FRONTLogoProjektaEUPL_QUADRI

JASMIN B. FRELIH – Na/pola

Prevod – ANA RISTOVIĆ

 

Godina je 2043. Kvar u globalnoj komunikacionoj mreži je pocepao prethodno ujedinjeni svet po šavovima. Milenijalci se smatraju najteže pogođenima – među njima su i prijatelji iz detinjstva: Evan, zavisnik od droge i pozorišni reditelj; Kras, glava porodice i nekadašnji ministar odbrane; i Zoja, pesnikinja anarhista. Dok se svako od njih priprema da proslavi pedeseti rođendan, oni očajnički pokušavaju da povrate magiju svog nekadašnjeg života i zadrže neku vrstu osećanja pripadnosti.
U životima ova tri lika ukazuje se sve više i više pukotina. Da li oni još uvek mogu spasiti sebe i jedno drugo?

 

O piscu

Jasmin-B-Frelih-2-foto-Maj-Pavček

JASMIN B. FRELIH rođen je u Kranju, u Sloveniji, 1986. godine. Studirao je komparativnu književnost, teoriju i istoriju književnosti na Univerzitetu u Ljubljani.

Njegov prvi roman Na/pola objavljen je 2013 godine. Za ovaj roman Jasmin B. Frelih je dobio nagradu za književni prvenac na Slovenčkom sajmu knjiga 2013. i Nagradu Evropske Unije za književnost 2016. godine. Roman Na/pola bio je takođe u užem izboru za Kresnikovu nagradu za roman godine u Sloveniji.

Zbirka kratkih priča Jasmina B. Freliha Ideoluzije objavljena je 2015. godine. Za knjigu eseja Bleda sloboda objavljenu 2018. godine dobio je Rožančevu nagradu.

 

O prevodiocu

ana-ristovic

ANA RISTOVIĆ rođena je 1972. godine u Beogradu, gde je završila Filološki fakultet (srpski jezik i književnost). Objavila je devet pesničkih zbirki, za koje je dobila nekoliko najznačajnijih književnih nagrada, između ostalog, nagradu Branko Miljković, Disovu nagradu, i nemačku nagradu Hubert Bur­da Preis.

Već više od decenije prevodi savremenu slovenačku prozu, poeziju i esejistiku: do sada je prevela sa slovenačkog jezika više od dvadeset knjiga. Među prevedenim autorima su: Drago Jančar, Aleš Čar, Aleš Debeljak, Aleš Šteger, Dušan Čater, Jani Virk, Nataša Kram­berger, Miha Macini, Suzana Tratnik, Uroš Zupan, Lucija Stupica, Goran Vojnović, Vlado Žabot, Mojca Kumerdej, Tomaž Šalamun, Mitja Čander, Pri­mož Čučnik, Feri Lainšček, i drugi.

Zahvaljujući njenim prevodima, srpski čitaoci su počeli intenzivnije da se upoznaju sa najnovijim tokovima savremene slovenačke književnosti, a mnogi od pisaca su gostovali na književnim festivalima u Srbiji, kao i na Sajmu knjiga u Beogradu. Prevođenje doživljava kao najintimniju vrstu čitanja, putem kojeg otkriva sve tanane niti od kojih je satkano književno tkivo, i kao svojevrsni oblik putovanja ka drugome i ka srži jezika.

Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog PEN centra i Društva slovenačkih pisaca.

Živi u Beogradu.

 

LogoEU