Zavet izdavačka kuća

Džen Karson živi u Belfastu, u Severnoj Irskoj. Njen prvi roman Malcolm Orange Dissappears, objavljen 2014, pobrao je dobre kritike. Usledile su zbirka pripovedaka Chil – dren’s Children (2016) i antologija mikro priča Postcard Sto – ries (2017). Pored mnogih drugih uspeha, ova spisateljica našla se 2016. u užem izboru za nagradu Sean O’Faolain (za pripovetku) i iste godine je pobedila na konkursu Harper’s Bazaara (takođe za pripovetku). Za svoj drugi roman The Fire Starters, objavljen 2019. godine, Džen Karson je dobila Evropsku nagradu za književnost.

Ivana Miškova (1981) svrstava se među zvezde nove generacije čeških proznih pisaca. Diplomirala je na Književnoj akademiji u Pragu. Radila je kao urednica kulturnog programa na radiju Vltava od 2007. do 2013.
Debitovala je radio dramom „Popodne s liliputancem“ (Odpoledne s liliputem) 2007. godine. Pet godina kasnije objavila je svoje prvo prozno delo, novelu „Zapaljenje“ (Nícení), za koju je nominovana za Češku nagradu za knjigu i Nagradu Jozef Škvorecki. Drugu knjigu, zbirku kratkih priča „Bele životinje su veoma često gluve“ (Bílá zvířata jsou velmi často hluchá), objavila je 2017. godine.

Florin Lazaresku (rođen 28. marta 1974. u Doroščaniju, Jaši) rumunski je pisac i scenarista. Diplomirao je književnost na Univerzitetu “Aleksandar Joan Kuza” u Jašiju (1998).
Objavio je roman Šta znamo o medvedu pandi (2003), Naš specijalni izaslanik (2005; Velika nagrada za istočnoevropsku književnost, Frankfurt, 2006) i Utrnulost (2013).
(Ko)scenarista je filmova Senka oblaka (2014, reditelj Radu Žude) i Aferim! (2015, reditelj Radu Žude; Srebrni medved za najbolju režiju na festivalu u Berlinu, nominacija za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji scenario).
Kratkometražni film Lampa s kapicom (2006, reditelj Radu Žude), čiji je scenarista, osvojio je preko 20 nagrada za najbolji kratki film na međunarodnim filmskim festivalima, uključujući festival Sandens (SAD).
Zbirka priča Lampa s kapicom prvi put je objavljena u izdanju izdavačke kuće Polirom 2009. godine.

Madlen D’Arsi je rođena u Irskoj, a kasnije je provela trinaest godina u Velikoj Britaniji. Radila je kao branilac po službenoj dužnosti i urednik tekstova u pravosuđu u Londonu, pre nego što se vratila u Kork sa suprugom i sinom. Godine 2010. dobila je književnu nagradu “Henesi” u kategorijama prva proza i novi irski pisac. Njena prva zbirka kratkih priča “Čekajući metak” objavljena je 2014. godine.

Kler-Luiz Benet je odrasla u Viltširu na jugozapadu Engleske, a od 1999. živi i radi u gradu Galveju na zapadnoj obali Irske.
Kratke priče i eseje objavljivala je u magazinima The Stinging Fly, The Penny Dreadful, The Moth, Colony, The Irish Times, The White Review i Gorse.
Njena prva zbirka kratkih priča „Jezerce“ objavljena je 2015. godine i odmah je naišla na odličan prijem kod publike, dok kritika hvali Benet zbog “jedinstvenog književnog talenta, očaravajućeg, duhovitog i nadahnutog pisanja kojim ponire duboko u srž ljudskih odnosa”.

Antoan Loren, pisac, novinar, scenarista i kolekcionar starina, rođen je u Parizu ranih sedamdesetih godina 20. veka. Izučavao je film i započeo je karijeru režirajući kratke filmove i pišući scenarija. Strast prema umetnosti navela ga je da prihvati posao pomoćnika jednog trgovca starinama u Parizu. To iskustvu pružilo mu je inspiraciju za njegov prvi roman.
Objavljen uoči francuskih predsedničkih izbora 2012. godine, roman Miteranov šešir doneo je piscu nagrade Relay des voyageurs lecteurs i Landerneau – Découvertes 2012. godine. U SAD se roman našao na listi Kindle top 5 bestselera i u izboru književnog kluba Waterstones. Roman Crvena beležnica objavio je 2015. godine, a poslednji roman Francuska rapsodija 2016. godine.

Fridrih Kristijan Delijus, rođen 1943. u Rimu, a odrastao u Hesenu, danas živi u Berlinu i Rimu. Laureat mnogobrojnih priznanja i nagrada, 2011. dobio je najveću nemačku književnu nagradu koja nosi ime Georga Bihnera.

Klaudiju M. Florijan rođen je 1973. u Rupei, okrug Brašov, u Rumuniji. Studirao je na Univerzitetu u Bukureštu i Univerzitetu Bilefeld u Nemačkoj.
Od 2002. godine je zaposlen u ministarstvu spoljnih poslova. Od 2004. do 2009. godine obavljao je dužnost atašea za kulturu i saradnju sa medijima u Ambasadi Rumunije u Berlinu. Od 2010. do 2013. godine bio je angažovan u Ambasadi Rumunije u Bernu, a od 2014. radi u Rumunskom kulturnom institutu u Berlinu.

Aleksis Ženi je rođen 1963. godine u Lionu. Pisac i nastavnik biologije.
Za svoj prvi objavljeni roman, Francusko umeće ratovanja, dobio je najveće francusko književno priznanje, nagradu Gonkur 2011. godine.

Herman Koh je holandski pisac i glumac. Večera je njegov šesti roman koji je za kratko vreme postao evropska senzacija i internacionalni bestseler, oduševio čitaoce širom sveta i dobio nagrade i pohvale književne kritike. Preveden je na 33 jezika i objavljen u 37 zemalja. Prema ovom romanu snimljeni su filmovi u Holandiji i Italiji.

Ursula Krehel je rođena u Triru 1947. godine. Studirala je nemačku književnost, istoriju umetnosti i dramske umetnosti, pre nego što je postala predavač na univerzitetu.
Prvu dramu, Erika, objavila je 1974. godine i bila je prevedena na šest jezika. Od 1977. godine, Ursula Krehel objavljuje poeziju, prozu, radio drame i eseje. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući Književnu nagradu Rajnske oblasti (2008), nagradu za poeziju Orfil (2012). Živi u Berlinu.

Sara Manhajmer odrasla je u Geteborgu, a školovala se u SAD, Holandiji i Češkoj republici. Živi u Stokholmu. Prvi roman “Pravila” objavila je 2008. godine. Za njega je dobila nagradu za prvi roman dnevnog lista Borås Tidning. Roman “Radnja” objavljen je 2011. i bio je nominovan za nagradu za roman Švedskog radija.

Iris Hanika rođena je 1962. godine u Vircburgu, u Austriji. Studirala je opštu i komparatvnu književnost u Berlinu, gde živi od 1979. Prvu knjigu napisala je 1989. godine. Od 1998. je stalni saradnik nacionalnog dnevnika Frankfurter Allgemeine Zeitung. Godine 2006. nagrađena je književnom nagradom “Hans Fallada” za celokupan rad.

Andžej Bart, rođen 1951. godine, reditelj, scenarista i jedan od najznačajnijih poljskih pisaca današnjice. Nazivaju ga „najzagonetnijim od poljskih pisaca“ i porede sa Pinčonom i Kafkom. Ne traži publicitet i izbegava medije. Ipak, njegov rad visoko uvažavaju i kritika i čitaoci.
Objavio je romane: Čovek na koga nisu lajali psi (1983), Rien ne va plus (1991), Voz za putovanje (1999), Peti jahač apokalipse (1999, pod imenom: Paul Scarron Jr), Don Huan opet (2006), Fabrika muholovki (2008), Rewers (2009) i Bez daha (2013).
Za roman Rien ne va plus dobio je nagradu Kościelski 1991. godine. 2010. dobio je godišnju nagradu poljskog Ministarstva kulture i nacionalnog nasleđa.
Roman Fabrika muholovki preveden je na nemački, hebrejski, ruski, makedonski i slovenački jezik.

Taije Selasi je rođena u Londonu, a odrasla u Masačusetsu. Izučavala je američke studije na Jejlu (B.A.) i međunarodne odnose na Oksfordu (M.Phil.).
Godine 2013. uvršćena je među najbolje mlade britanske pisce u izboru časopisa Granta. Gana mora da ide (Ghana Must Go) je njen prvi roman.

Bjorn Rasmusen (1983) diplomirao je dramaturgiju i kreativno pisanje. Debitovao je 2004. godine kao dramski pisac delom “Mrav maršira u slatkoj krvi”. Ovo je njegov prvi roman, objavljen 2011. godine, i donosi sada već poznate piščeve opsesije: istraživanje tela, seksualnost i pitanje identiteta. Rasmusen je poznat po tome što s fikcijom često prepliće autobiografski materijal. 2013. godine je objavio poetski punktualistički roman “Ukras”, a 2015. i prvu zbirku pesama “Ming”, i tako se za vrlo kratko vreme izdvojio kao snažan i hvaljen novi glas savremene danske književnosti.

Aleš Čar rođen je u Idriji, Slovenija, 1971. godine. Studirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Jedan je od najznačajnijih savremenih slovenačkih pisaca.
Objavio je romane “Igra anđela i šimiša” (1998), “Pasji tango” (2000) i “O podnošljivosti” (2011) i knjige priča “U kvaru” (2003) i “Made in Slovenia” (2007).
Priče Aleša Čara zastupljene su u više antologija savremene slovenačke pripovetke. Dobitnik je nagrade Sajma knjiga za najbolji slovenački prvenac (za roman “Igra anđela i šišmiša”, 1998). Knjige su mu prevedene na poljski, nemački, mađarski, ruski, češki, srpski, hrvatski i makedonski jezik.
Kolumnista je dnevnog lista Dnevnik iz Ljubljane, gde i živi.

Kevin Beri je rođen 1969. godine u Limeriku, u Irskoj.
Prvu zbirku priča There Are Little Kingdoms objavio je 2007. godine, i za nju je dobio irsku književnu nagradu Rooney iste godine. Priče u ovoj zbirci kroz opise svakodnevice, oslikane živopisnim lokalnim jezikom, istražuju transformativne i mračne sile koje se kriju u naizgled komičnim ili prizemnim osobama i upravljaju njihovim odnosima.
Roman Grad Bohan objavljen je 2011. godine. Radnja romana smeštena je u fiktivni grad na zapadnoj obali Irske, u distopijsku 2053. godinu. Knjiga nudi iznenađujuću sliku budućnosti bez tehnologije, u kojoj bande i poroci vladaju ulicama. Roman je bio u najužem izboru za nagradu Costa za prvi roman 2011. godine. Za ovaj roman Kevin Beri je dobio Nagradu Evropske Unije za književnost 2012. i prestižnu književnu nagradu za roman objavljen na engleskom jeziku ili preveden na engleski jezik IMPAC Dublin 2013. godine. Druga zbirka priča Kevina Berija Dark Lies the Island objavljena je 2012. godine. Za priču Beer Trip to Llandudno dobio je nagradu za kratku priču The Sunday Times EFG.

Ana Kim rođena je 1977. godine u Taejonu, u Južnoj Koreji. Sa porodicom se preselila u Nemačku 1979. godine, a zatim u Beč, gde živi od 1984. godine. Studirala je filozofiju i teatrologiju na Univerzitetu u Beču. Objavila je romane Die Bilderspur („Trag slika”, 2004), Die gefrorene Zeit („Zamrznuto vreme”, 2008) i Anatomie einer Nacht („Anatomija jedne noći”, 2012) i zbirku eseja Invasionen des Privaten (Invazije privatnosti, 2011). Za svoje književno stvaralaštvo dobila je brojne nagrade i priznanja. Za roman „Zamrznuto vreme“ dobila je Nagradu Evropske Unije za književnost 2012. godine.

Adam Folds je rođen 1974. godine. Studirao je na Univerzitetu Oksford i na Univerzitetu Ist Anglija.
Živi u Londonu.
Njegova prva knjiga The Truth About These Strange Times („Istina o tim čudnim vremenima“) objavljena je 2007. godine. Za ovu knjigu dobio je od magazina Sunday Times nagradu “Mladi pisac godine”, 2008. godine.
Za drugu knjigu, narativnu poemu The Broken Word („Slomljena reč“) dobio je nagradu za poeziju “Kosta” 2008. godine i nagradu “Samerset Mom” 2009. godine.
Godine 2013. našao se na listi najboljih mladih britanskih romansijera koju svakih deset godina sačinjava magazin Granta.

Miloš Urban rođen je u Sokolovu, u Češkoj, 1967. godine. Studirao je anglistiku i nordistiku na Karlovom univerzitetu u Pragu. Poznat je kao „crni vitez češke književnosti“. Objavio je trinaest romana, a pored toga piše kratke priče i eseje. Najpopularniji je savremeni češki pisac. Popularan je i izvan granica Češke.
Najuspešniji roman Miloša Urbana do sada je njegov drugi roman Sedam crkava. Preveden je na dvanaest jezika. To je priča o nizu tajanstvenih i bizarnih ubistava, koja je prožeta zastrašujućom atmosferom gotskog romana. Košmarni, krvavi zaplet u romanu prati postmodernističko tumačenje istorijske topografije srednjevekovnog Praga i odlučna, otvorena odbrana asketskog rimokatolicizma četrnaestog veka kao moralne protivteže današnjoj civilizaciji u opadanju – pisac vidi današnje doba kao doba duhovne stagnacije, koje je zapalo u etički ćorsokak.

Dušan Čater je rođen u Celju 1968. godine. Autor je pet romana: Flash Royal (1994), Imiacija (1996), Resnični umori (1997), Patosi (1999) i Ata je spet pijan (2002, 2004), i zbirke prica Džehenem (2010). Objavio je i tri knjige za decu: Peter Klepec (1995), Kralj Matjaž (1996) i Veronika Deseniška (1996), kao i monografije: Marilyn Monroe (1994), Casanova (1994), Oscar Wilde (1995) i The Doors (2000). Dva njegova romana su prevedena na hrvatski jezik – Flash royal (2002) i Ata je spet pijan (2003). Živi u Ljubljani.
Za zbirku priča Džehenem Dušan Čater je dobio nagradu Fabula 2012. godine.

Rodan Al Galidi je pisac iračkog porekla. U iračkom selu u kojem je rođen nije vođena evidencija o rođenoj deci, tako da mu nije poznat datum rođenja.
Počeo je da piše poeziju još kao dete zato što u njegovom selu nije bilo učitelja violine.
Studirao je građevinarstvo u gradu Arbil na severu Iraka. Napustio je zemlju da bi izbegao vojnu službu i 1998. godine došao u Holandiju u potrazi za azilom. Njegov zahtev za azil je odbačen, i pošto mu nije bilo dopušteno da pohađa kurseve holandskog jezika, jezik je učio samostalno, i uskoro je počeo da piše. Sada smatra sebe holandskim piscem i dobija stipendije kako holandskih tako i flamanskih ustanova.
Rodan Al Galidi je vrlo brzo ostavio trag na holandskoj književnoj sceni nizom izuzetnih knjiga, kao što su roman Žedna reka i zbirke poezije Zoroova jesen i Poslednji rob.
Piše kolumne za nekoliko holandskih dnevnih listova i magazina.
Za roman Autista i golub pismonoša Rodan Al Galidi je dobio Evropsku nagradu za književnost 2011. godine.

Nataša Kramberger rođena je 1983. godine u Mariboru, Slovenija. Detinjstvo je provela u Jurovskom Dolu, malom selu na severoistoku zemlje, igrajući se sa svinjama i kravama na imanju svoje babe. Potom živi u Ljubljani, Utrehtu, Milanu i Berlinu.
Pobedila je na festivalu nove slovenačke književnosti Urška 2006. Za priču Slani rulet dobila je nagradu na međunarodnom konkursu za kratku priču More reči pod pokroviteljstvom Fondacije Ana Lind, 2008.
Roman Nebo u kupinama je njen prvi roman. Bio je nominovan za Krestnikovu nagradu za najbolji slovenački roman 2008. godine. Nagrađen je Evropskom nagradom za književnost, 2010. godine. Roman je napisan na stalnom putovanju između Slovenskih gorica, Maribora, Milana, Berlina i mora, mora koje se prostire od Pirana do Trsta, i preko mora, preko Evrope, preko sveta, preko jezika, dijalekata i narečja. Na putu, dakle, prostorom na kojem se ne govori samo jednim jezikom, a ipak govori – jednim jezikom.
Nataša Kramberger je pisac i novinar. Piše članke, eseje i kolumne za dnevne novine u Sloveniji, Nemačkoj i Italiji, objavljuje književne tekstove u časopisima i na radio stanicama i piše scenarija za dokumentarne filmove. 2009. godine osnovala je eko-art kolektiv Zelena centrala, sa kojim nastoji da promoviše ekologiju i umetnost.

HELENA HENŠEN rođena je 1940. godine u Stokholmu. Radila je kao grafički dizajner. Pisala je i ilustrovala knjige za decu. Jedan je od osnivača čuvene švedske kompanije za dizajn Mah-Jong.
Za svoj prvi roman U senci zločina dobila je Nagradu Evropske Unije za književnost 2009. godine.

NOEMI SEČI rođena je 29. marta 1976. u Sentešu, Mađarska. Univerzitetske studije započela je u Budimpešti 1994. Studije engleskog i finskog jezika završila je 2002.
Tokom 2000. izučava kulturnu antropologiju i studije pola na Kristina institutu u Helsinkiju. Tamo piše svoj prvi roman „Ugro-finski vampir“. Roman je objavljen 2002. „Eurofilm studio“ otkupio je prava za film iste godine. Prevod na poljski jezik objavljen je 2005.
Počev od 2002. piše za različite magazine i prevodi. Njen blog o iskustvima tokom trudnoće objavljen je u formi knjige 2003. Knjiga je imala nekoliko izdanja i dobila je nagradu čitalaca magazina „Elle“. Roman „Komunista Monte Kristo“ objavljen je 2006. godine. Za ovaj roman Noemi Seči dobila je Evropsku nagradu za književnost 2009. godine.

PANOS KARNEZIS rođen je 1967. godine u gradu Amaliadi na zapadu Grčke, a odrastao je u Atini. Studirao je mašinstvo u Patrasu. U Englesku je došao 1992. godine i završio doktorske studije na Oksfordu. Radio je kao inženjer za Britiš stil u Bristolu, a zatim za Rols-Rojs u Šefildu. Tražeći hobi i ispusni ventil za nostalgiju, počeo je da piše – na engleskom jeziku – sa navršenih trideset godina, i završio je kreativno pisanje na Univerzitetu Ist Anglija. Napustio je posao i u potpunosti se posvetio pisanju.
Prvu knjigu, Little Infamies, zbirku povezanih kratkih priča čija se radnja odvija u jednom neimenovanom grčkom selu, objavio je 1992. godine. Usledili su romani Lavirint (2004), Rođendanska zabava (2007) i Manastir (2010). Roman „Lavirint“ našao se u užem izboru za nagradu Vitbred za prvi roman. Živi u Londonu, a svoja dela sam prevodi na grčki.