Knjige koje će vas podsetiti
da su granice izmišljene
Kroz deset priča pisac gradi knjigu o detinjstvu, o izgubljenoj nevinosti savremenog sveta. Svaki lik (bilo da je to dečak koji sa ocem nosi televizor na popravku, ili devojčica koja ide na vašar da vidi kita Golijata, čuvar ribnjaka čiji je jedini „prijatelj“ šaran, ili starica koja se napije čekajući da joj se sin vrati iz zatvora) za kratko vreme proživljava pravu avanturu, dramu ili komediju – istovremeno prirodnu i ljudsku ali i spektakularnu. Za pripovedača život je igralište na kome nije važno gubite li ili pobeđujete ako uspete da budete srećni makar na trenutak, igrajući po svojim pravilima, uz kontinuiranu umetnost improvizacije.
„Što se tiče Florina Lazareskua, sada i ovde, mislim da se može govoriti o beloj magiji. Inače, u nedostatku dobrih čarolija, ne znam kako bi bilo moguće da se čitav svet, s kontinentima i bićima, uz velike i male trahote, sakupi u jednoj geografskoj tački bez imena, izgubljenoj negde među brdima i događajima. Retko sam čitao knjigu s takvom radošću i retko sam bio tako očaran. Ovo su priče koje se rađaju jedna iz druge, rastu poput mladih grana i na kraju ocrtavaju svojevrsno drvo života, koje prolazi kroz sva godišnja doba.“ – Filip Florijan
Ekranizacija priče Lampa s kapicom (reditelj Radu Žude), osvojila je brojne mežunarodne nagrade, uključujući nagradu za najbolji kratki film na filmskom festivalu Sandens (SAD).
Pisac
FLORIN LAZARESKU (rođen 28. marta 1974. u Doroščanima, Jaši), rumunski je pisac, scenarista i organizator kulturnih događaja, uključujući Međunarodni festival književnosti i prevođenja (FILIT) u Jašiju. Diplomirao je književnost na Univerzitetu „Aleksandar Joan Kuza” u Jašiju (1998).
Objavio je romane Šta je poznato o medvedu pandi (2003), Naš specijalni izaslanik (2005; Velika nagrada za istočnoevropsku književnost, Frankfurt, 2006; preveden na francuski, nemački, španski, italijanski, slovenački, mađarski i hrvatski jezik) i Utrnulost (2013; preveden na kineski, 2015).
(Ko)scenarista je filmova Senka oblika (2014, režija Radu Jude) i Aferim! (2015, režija Radu Jude; Srebrni medved za najbolju režiju na festivalu u Berlinu, nominacija za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji scenarijo). Kratkometražni film Lampa s kapicom (2006, reditelj Radu Jude), čiji je scenarista, osvojio je preko 50 nagrada za najbolji kratki film na mežunarodnim filmskim festivalima, uključujući festival Sandens (SAD).
Zbirka priča Lampa s kapicom prvi put je objavljena u izdanju izdavačke kuće Polirom 2009. godine.
Prevodilac
ĐURA MIOČINOVIĆ (Beograd, 1979), prevodilac. Diplomirao rumunski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2004. i završio master studije iz rumunskog jezika na Universitatea de Vest u Temišvaru 2006. godine. Od ranih studentskih dana prevodi rumunsku književnost. Čaln je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Živi i radi u Beogardu.
Šta Jan Karski nije rekao?
Jan Karski se rodio u Lođu 1914, a umro u Vašingtonu 2000. U istoriji je poznat kao poljski rodoljub, diplomata, kurir poljskog pokreta otpora koji je 1942. prvi odneo na Zapad vest o strahotama koje doživljavaju Jevreji u Varšavskom getu i koncentracionim logorima u Poljskoj. Karski je više puta doveo u opasnost sopstveni život jer se nadao da će njegova svedočenja pred najvišim instancama savezničkih sila nešto promeniti. U prva dva dela ove knjige Janik Enel nas podseća na ono što je Jan Karski rekao u filmu Kloda Lanzmana Šoa i u svojoj knjizi Priča o tajnoj državi.
Ali šta Jan Karski nije rekao ni u Lanzmanovom filmu ni u svojoj knjizi? I zašto?
U trećem delu ova knjiga prestaje da bude dokumentarna proza i postaje roman: njen glavni junak Jan Karski saopštava čitaocu misli i osećanja o kojima realni Jan Karski nije govorio. Tačnije, Janik Enel nam saopštava, oslanjajući se na dokumentarnu građu, ali pre svega koristeći umetničku slobodu, šta je, po njegovom mišljenju, Jan Karski verovatno mislio i osećao. Iz fiktivnog monologa Jana Karskog, natopljenog samoćom, očajanjem nad onim što neki ljudi mogu raditi drugim ljudima i gorkim razočaranjem, izranjaju teške optužbe ne samo na račun nacista već i na račun „slobodnog sveta“.
Pisac
JANIK ENEL (Yannick Haenel) rođen je u Renu, u Francuskoj, detinjstvo je proveo u Africi, a danas živi i radi u Parizu. Autor je desetak romana, među ostalima: Introduction á la mort française (Uvod u francusku smrt), Jan Karski (za koji je dobio dve književne nagrade: Prix Interallié i Prix du roman Fnac 2009. godine), Les Renards pales (Blede lisice)… Najnoviji roman Tiens ferme ta couronne (Čvrsto drži svoju krunu) doneo mu je Prix Médicis 2017. Enel je objavio je i dvotomnu knjigu razgovora s Filipom Solersom. Kolumnista je satiričnog nedeljnika Charlie Hebdo, a ogledao se i kao filmski režiser i pisac libreta za operu.
Prevodilac
SLAVICA MILETIĆ je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Prevodi književnu prozu, poeziju, filozofiju, teoriju. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Desetak godina je radila kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Prve prevode objavljivala je u periodici na bogatoj časopisnoj sceni SFRJ, a zatim u saradnji sa urednicima više uglednih izdavačkih kuća. Urednica je edicije prevodne proze „Daninoć“ od osnivanja Fabrike knjiga.
Prevela je više desetina knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Dž. Berdžer, A. Ženi, Dž. O’Konor, P. Hajsmit, Ž. Eglof, M. Satrapi, T. Morison, S. Plat, Ž. Tardje, A. Loren, T. Selasi, kao i filozofi i teoretičari K. Levi-Stros, Ž. Delez, M. Daglas, Dž. Batler, R. Bart, P. Riker, A. Apaduraj, V. Perica, V. Bergin, D. Bordvel, M. Nusbaum, I. Berlin, E. Sezer.
Dobitnica je nagrada za prevod „Miloš N. Đurić“, „Aleksandar I. Spasić“ i „Mihajlo Đorđević“.
Pisac
SANDŽIV SAHOTA je rođen 1981. u Darbiju u Velikoj Britaniji u porodici Sika koja je emigrirala iz Pandžaba. Njegova prva knjiga Ours Are the Streets izašla je 2011. godine. Posle ovog prvenca, časopis Granta ga je uvrstio u najbolje mlade britanske pisce 2013. godine. Njegova druga knjiga The Year of the Runaways objavljena je 2015. i uvrštena je u uži izbor za nagrade „Man Booker“ i „Dylan Thomas“, a 2017. je dobila nagradu Evropske Unije za književnost. Treći roman China Room izašao je 2021. godine i ušao je u širi izbor za nagradu „Man Booker“. Živi u Šefildu.
Prevodilac
SAŠA LALIĆ je rođen 1966. u Nišu. Studirao je Filozofski fakultet u Beogradu. Prevodi sa engleskog, a književnim prevođenjem se bavi dvadeset godina. Voli da prevodi modernu filozofsku literaturu i savremenu evropsku književnost.
Pisac
DŽEN KARSON živi u Belfastu, u Severnoj Irskoj. Njen prvi roman Malcolm Orange Dissappears, objavljen 2014, pobrao je dobre kritike. Usledile su zbirka pripovedaka Children’s Children (2016) i antologija mikro priča Postcard Stories (2017). Pored mnogih drugih uspeha, ova spisateljica našla se 2016. u užem izboru za nagradu Sean O’Faolain (za pripovetku) i iste godine je pobedila na konkursu Harper’s Bazaara (takođe za pripovetku). Za svoj drugi roman The Fire Starters, objavljen 2019. godine, Džen Karson je dobila Evropsku nagradu za književnost.
Prevodilac
SLAVICA MILETIĆ je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Prevodi književnu prozu, poeziju, filozofiju, teoriju. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Desetak godina je radila kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Prve prevode objavljivala je u periodici na bogatoj časopisnoj sceni SFRJ, a zatim u saradnji sa urednicima više uglednih izdavačkih kuća. Urednica je edicije prevodne proze „Daninoć“ od osnivanja Fabrike knjiga.
Prevela je više desetina knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Dž. Berdžer, A. Ženi, Dž. O’Konor, P. Hajsmit, Ž. Eglof, M. Satrapi, T. Morison, S. Plat, Ž. Tardje, A. Loren, T. Selasi, kao i filozofi i teoretičari K. Levi-Stros, Ž. Delez, M. Daglas, Dž. Batler, R. Bart, P. Riker, A. Apaduraj, V. Perica, V. Bergin, D. Bordvel, M. Nusbaum, I. Berlin, E. Sezer.
Dobitnica je nagrada za prevod „Miloš N. Đurić“, „Aleksandar I. Spasić“ i „Mihajlo Đorđević“.
Naslov knjige, Bele životinje su veoma često gluve, metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor. Protagonisti su sanjari sa iskrivljenom percepcijom stvarnosti ili sebe, zarobljeni u iluzijama ili fiksnim idejama koje ih otuđuju od sopstvenog života. Oni istrajavaju u čaurama jer se plaše da se predaju svojim strastima, ne umeju da vole druge i sebe, nesposobni su da se odupru ili otvore okolnostima, nesposobni za saosećanje. Svesni su svojih slabosti, nedostataka i grešaka i očekuju pravičnu kaznu za svoju krivicu u vidu klјuča koji je nestao ispod postave, pada u dvorište, proterivanja iz stana od strane sopstvenog gosta ili silovanja. Posmatramo ih u kritičnim situacijama u koje autor zalazi detalјno, sa osobitim razumevanjem analizirajući njihovu povredu, gubitak ili stid.
Simbolična je naslovna priča u kojoj se pojavlјuje trofej belog jelena koji je oko vrata imao gumu u koju se zaglavio kao mladunče i rastao s njom. Upravo je to iskustvo junaka ovih priča. A Ivana Miškova im uklanja te „gume“ s vrata. Ili barem otvara mogućnost za takvo oslobođenje.
Pisac
IVANA MIŠKOVA (1981) svrstava se među zvezde nove generacije čeških proznih pisaca. Diplomirala je na Književnoj akademiji u Pragu. Radila je kao urednica kulturnog programa na radiju Vltava od 2007. do 2013. Debitovala je radio dramom „Popodne s liliputancem“ (Odpoledne s liliputem) 2007. godine. Pet godina kasnije objavila je svoje prvo prozno delo, novelu „Zapaljenje“ (Nícení), za koju je nominovana za Češku nagradu za knjigu i Nagradu Jozef Škvorecki. Drugu knjigu, zbirku kratkih priča „Bele životinje su veoma često gluve“ (Bílá zvířata jsou velmi často hluchá), objavila je 2017. godine.
Prevodilac
MARIJA ILIĆ prevodi sa češkog i engleskog jezika. Interesuje je savremena češka književnost (omiljeni prevodi Ad Acta Patrika Ouržednjika, O roditeljima i deci Emila Hakla). Voli i književnost za decu (omiljeni prevodi Pokvarni dom Danijele Fišerove, Kuki se vraća Jana Svjeraka).
Živi u Češkoj od 1990. godine.
Pisac
TOMAŽ LAVRIČ (1964) školovao se u Srednjoj školi za dizajni Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. Od 1987. stalni je saradnik revije Mladina.
Bavi se ilustracijom, stripom i političkom karikaturom. Njegovi sripovi su do sada doživeli više od četrdeset različitih izdanja kod kuće i u inostranstvu. Kao autor stripova učestvovao je na brojnim evropskim festivalima i dobio je nekoliko zapaženih nagrada.
Crveni alarm je bio njegov albumski prvenac.
Prevodilac
IVAN ANTIĆ, pisac i prevodilac, rođen je 1981. Studirao je književnost i filozofiju u Beogradu. Priče su mu prevedene na više jezika i uvršćene u više antologija u zemlji i inostranstvu. Prevodi poeziju, prozu i eseje sa slovenačkog jezika. Godine 2020. dobio je nagradu „Miloš Đurić“ za prevod zbirke poezije Daneta Zajca, Delo. Od 2012. godine živi i radi u Ljubljani.
Pisac
VERONIKA SIMONITI, slovenačka spisateljica, rođena je 1967. Završila je romanistiku na ljubljanskom Filozofskom fakultetu i nekoliko godina se bavila književnim prevođenjem s italijanskog i francuskog (Kalvino, Magris, Todorov…). Za prvu proznu zbirku Uvrnute priče, objavljenu 2005, dobila je nagradu lista Dnevnik. Usledili su zbirka Đavolov jezik, dva romana, i više nominacija i nagrada. Za roman Ivana pred morem dobila je 2020. Kresnikovu nagradu (roman godine u Sloveniji). Njena dela prevedena su na više jezika.
Veronika Simoniti živi i radi u Ljubljani.
Prevodilac
IVAN ANTIĆ, pisac i prevodilac, rođen je 1981. Studirao je književnost i filozofiju u Beogradu. Priče su mu prevedene na više jezika i uvršćene u više antologija u zemlji i inostranstvu. Prevodi poeziju, prozu i eseje sa slovenačkog jezika. Godine 2020. dobio je nagradu „Miloš Đurić“ za prevod zbirke poezije Daneta Zajca, Delo. Od 2012. godine živi i radi u Ljubljani.
Kreativna Evropa je program u okviru Evropske komisije za podršku sektorima za kulturu i medije.
Kreativna Evropa se nadovezuje na prethodne programe Kultura i MEDIJI, i sa budžetom od 1,46
milijardi evra (koji je veći za 9% od prethodnih) podržava:
– Inicijative sektora za kulturu, poput onih koji promovišu prekograničnu saradnju, platforme,
umrežavanje i književno prevođenje;
– Inicijative audiovizuelnog sektora, kao što su one koje promovišu razvoj, distribuciju ili pristup
audiovizuelnim delima;
– Međusektorsku saradnju, uključujući Program za garancije i međudržavnu saradnju.
Program se sastoji od dva potprograma: Kultura, za promociju sektora kulture, i MEDIJI za podršku
audiovizuelnom sektoru. Rezultati se objavljuju na platformi za informisanje Kreativna Evropa.
Potprogram Kultura
Program Kreativna Evropa, pored međusektorske saradnje, ima dva potprograma i to su Kultura i
MEDIJI. U okviru potprograma Kultura, postoje mogućnosti za:
– Saradnju između kulturnih i kreativnih organizacija iz različitih zemalja;
– Inicijative da se prevedu i promovišu književna dela širom Evropske unije;
– Mreže koje omogućavaju konkurentnost i međunarodnu delatnost kulturnog i kreativnog sektora;
– Uspostavljanje platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih programa za
kulturna i umetnička dela.
Potprogram Kultura pomaže da kulturne i kreativne organizacije deluju na međunarodnom nivou i
promoviše prekograničnu cirkulaciju kulturnih dela i mobilnost kulturnih aktera.
Potprogram Kultura pruža finansijsku podršku za projekte sa evropskom dimenzijom koji za cilj imaju
širenje kulturnih sadržaja u inostranstvu.
Mogućnosti finansiranja pokrivaju širok spektar planova: projekti saradnje, književni prevodi, mreže
ili platforme. Podržane aktivnosti imaju za cilj da omoguće akterima u oblasti kulture i kreativnog
stvaralaštva da steknu međunarodno iskustvo.
Prevodi književnih dela. Čemu je konkurs namenjen?
Ciljevi ovog programa su povećanje obima prevođenja i promovisanja čitalaštva visokokvalitetne
evropske književnosti.
Šta podržava?
– Prevod i objavljivanje „paketa“ književnih dela sa odabranih jezika i na odabrane jezike. Izvorni
jezik ili jezik prevoda moraju biti zvanično priznati u zemljama članicama EU ili zemaljama članicama
EFTA. Prevodi sa latinskog i starogrčkog (izvorni jezik) na zvanično priznate jezike su takođe mogući.
– Promociju prevedenog „paketa“, što podrazumeva i odgovarajuću upotrebu digitalnih tehnologija,
kao i distribuciju i promociju ovih dela.
Posebno se podstiču prevod i promocija knjiga za koje su autori dobili Nagradu Evropske Unije za književnost.
Nagrada Evropske Unije za književnost (The European Union Prize for Literature) je godišnja nagrada
koja se dodeljuje od 2009. godine evropskim piscima u usponu, i to u cilju isticanja kreativnosti,
diverziteta i bogatstva savremene evropske književnosti, unapređenja cirkulacije dela evropske
književnosti, podsticanja prodaje knjiga, podsticanja interesa za izdavaštvo i razvoj čitalačke publike,
posebno kada je reč o delima koja su nastala u drugim evropskim zemljama.
Dodelu nagrade organizuju Federacija evropskih izdavača, Savet evropskih pisaca i Udruženje
evropskih knjižara uz podršku Evropske komisije. Nagrada se dodeljuje u trideset šest zemalja koje
učestvuju u evropskom programu za kulturu (dvadeset sedam zemalja EU, Srbija, Severna
Makedonija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Norveška i Turska).
Nagrada je posebno značajna zbog toga što unapređuje međusobno upoznavanje evropskih
književnosti nastalih na tzv. malim jezicima. Godišnje se Nagrada EU za književnost dodeli u deset do
dvanaest zemalja.
Od pisaca iz Srbije Nagradu EU za književnost dobili su Jelena Lengold (2011), Uglješa Šajtinac (2014)
i Darko Tuševljaković (2017).
Više o proceduri, kao i o samoj nagradi možete saznati na adresi: http://www.euprizeliterature.eu/
.