Gotovo u formi dnevnika sveznajući pripovedač „plete” priču tako što vrši destrukciju čvrstih formi koje odlikuju tradicionalnu književnost. Ovo moderno delo nemoguće je potpuno precizno žanrovski odrediti – da li je u pitanju roman, antibiografija, neka vrsta dnevnika ili je pak reč o romanu toka svesti, a možda i o detektivskom romanu?
Istočni Belfast. Žarko, suvo leto 2014. Temperaturu podižu i Svetsko prvenstvo u fudbalu i požari koji bukte po gradu kao stihijska najava tradicionalnih vatri uoči parade 12. jula. Ko ih podmeće? Mitsko biće ili psihopata? Vatrogasce i policajce na ulicama mladići gađaju čime stignu. U pozadini je živo sećanje na nasilje u nedavnom periodu Nevolja.
Naslov knjige Ivane Miškove metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila, koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor.
