Istočni Belfast. Žarko, suvo leto 2014. Temperaturu podižu i Svetsko prvenstvo u fudbalu i požari koji bukte po gradu kao stihijska najava tradicionalnih vatri uoči parade 12. jula. Ko ih podmeće? Mitsko biće ili psihopata? Vatrogasce i policajce na ulicama mladići gađaju čime stignu. U pozadini je živo sećanje na nasilje u nedavnom periodu Nevolja.
Naslov knjige Ivane Miškove metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila, koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor.
Kroz deset priča pisac gradi knjigu o detinjstvu, o izgubljenoj nevinosti savremenog sveta. Svaki lik (bilo da je to dečak koji sa ocem nosi televizor na popravku, ili devojčica koja ide na vašar da vidi kita Golijata, čuvar ribnjaka čiji je jedini “prijatelj” šaran, ili starica koja se napije čekajući da joj se sin vrati iz zatvora) za kratko vreme proživljava pravu avanturu
