Francusko umeće ratovanja

Aleksis Ženi FRANCUSKO UMEĆE RATOVANJA

Priča počinje u vreme izbijanja prvog zalivskog rata: za mladog pripovedača impresivnog romana Aleksisa Ženija taj sukob je samo niz bezopasnih slika na TV ekranu – događa se daleko, ne dotiče se njegovog postojanja. On je usred lične krize i luta kao i ranije, potpuno ravnodušan prema ratu, dok jednog dana u bistrou ne upozna Viktorijena Salanjona, ratnog veterana koji se kao vrlo mlad uključio u Pokret otpora protiv nemačke okupacije, a kasnije borio kao oficir francuske vojske u kolonijalnim ratovima u Indokini i Alžiru. Salanjon je darovit slikar i ume da barata kistom, ali poznaje i pravo lice rata: ovladao je umećem ubijanja i ubijao.
Ovaj čovek, u čijoj se ličnosti na neobičan način mešaju civilizovano i varvarsko, počinje da poučava pripovedača slikanju. Sve vreme Salanjon priča o svom životu u ratu i za rat, o svojim snovima i noćnim morama koje ga progone do danas. Kroz sećanja Salanjona promiče pedeset godina francuske istorije posmatrane kroz ratne činjenice. Što ga duže sluša, pripovedač sve više uviđa da Salanjonova prošlost neposredno upućuje u sadašnjost, i da smo mi, uvereni da smo odrasli u doba mira, rat, koji sve vreme traje, samo potisnuli načinivši od njega tabu. A činjenica je da smo mi izvezli ubijanje u daleke zemlje, u Jugoistočnu Aziju, Afriku, Bliski Istok. Zato rat do danas subliminalno prožima sva zapadna društva.
U klasičnoj, povremeno lirskoj Ženijevoj prozi prepliću se avanture iz prošlosti i epizode iz sadašnjosti. Žive i pune adrenalina, Salanjonove uspomene imaju protivtežu u sporijim, više kontemplativnim epizodama o današnjoj situaciji u Francuskoj. Iza priče o prijateljstvu dva čoveka krije se preispitivanje savremene Francuske, nezavisno od bilo kakve ideologije.
„U Francuskoj je vojska tema koja izaziva ljutnju. ne znamo šta da mislimo o tim tipovima, a pogotovo ne znamo šta da radimo s njima. Zatrpavaju nas svojim beretkama, svojim pukovskim tradicijama o kojima ne želimo ništa da znamo i svojim skupim mašinama koje odlamaju veliki komad budžetskog kolača. U Francuskoj je vojska nema, ona javno postupa po naređenjima zapovednika vojnih snaga, izabranog civila koji se u njena posla nimalo ne razume, koji se bavi svim i svačim i pušta vojsku da radi šta hoće. U Francuskoj ne znamo šta da mislimo o vojnicima, ne usuđujemo se čak ni da upotrebimo prisvojnu zamenicu koja bi mogla navesti na pomisao da su oni naši; ignorišemo ih, plašimo ih se, rugamo im se. Pitamo se zašto to rade, zašto se bave tim nečistim zanatom koji je tako blizu krvi i smrti; podozrevamo zavere, nezdrava osećanja, teška intelektualna ograničenja. Više volimo da se ti vojnici drže podalje od nas, da ostanu među sobom, u zatvorenim bazama južne Francuske, ili pak da špartaju svetom nadgledajući mrvice imperije, da plove preko mora kao što su to ranije činili, u belim uniformama sa zlatnim tračicama, na velikim, veoma čistim brodovima koji blistaju na suncu. Više volimo da nasilnost iskažu negde drugde, na vrlo udaljenim teritorijama nastanjenim ljudima koji tako malo liče na nas da su jedva ljudi.”

Prevela sa francuskog Slavica Miletić.


Broj strana: 566
Pismo: latinica
Povez: broširan
ISBN 978-86-7034-100-5
Cena: 1.500,00

Share this Post