Panos Karnezis ROĐENDANSKA ZABAVA „Proza bistra kao Sredozemno more… ovo je vrlo detaljan portret čoveka koji bi lako mogao da bude skiciran kao nitkov u nekom stripu. Ovo je i priča o moći samih priča i o tome kako na bezbroj načina svako od nas može da prepravi svoju prošlost i preokrene svoju budućnost.“ — Daily Mail „U isti mah
Nataša Kramberger NEBO U KUPINAMA U tri sata popodne u Amsterdamu, Jana, mlada studentkinja iz Slovenije, Bepi, stari italijanski ribar i njegova sveta riba sreću se na buvljoj pijaci. Njihove priče se u romanu divlje prepliću. Jana nosi u sebi priče iz jed nog sela u kojem je odrastala ranih devedesetih godina, u periodu kad to selo trese najgora tranziciona
Kler-Luiz Benet je odrasla u Viltširu na jugozapadu Engleske, a od 1999. živi i radi u gradu Galveju na zapadnoj obali Irske. Kratke priče i eseje objavljivala je u magazinima The Stinging Fly, The Penny Dreadful, The Moth, Colony, The Irish Times, The White Review i Gorse. Njena prva zbirka kratkih priča „Jezerce“ objavljena je 2015. godine i odmah je
Antoan Loren, pisac, novinar, scenarista i kolekcionar starina, rođen je u Parizu ranih sedamdesetih godina 20. veka. Izučavao je film i započeo je karijeru režirajući kratke filmove i pišući scenarija. Strast prema umetnosti navela ga je da prihvati posao pomoćnika jednog trgovca starinama u Parizu. To iskustvu pružilo mu je inspiraciju za njegov prvi roman. Objavljen uoči francuskih predsedničkih izbora
Fridrih Kristijan Delijus, rođen 1943. u Rimu, a odrastao u Hesenu, danas živi u Berlinu i Rimu. Laureat mnogobrojnih priznanja i nagrada, 2011. dobio je najveću nemačku književnu nagradu koja nosi ime Georga Bihnera.
Klaudiju M. Florijan rođen je 1973. u Rupei, okrug Brašov, u Rumuniji. Studirao je na Univerzitetu u Bukureštu i Univerzitetu Bilefeld u Nemačkoj. Od 2002. godine je zaposlen u ministarstvu spoljnih poslova. Od 2004. do 2009. godine obavljao je dužnost atašea za kulturu i saradnju sa medijima u Ambasadi Rumunije u Berlinu. Od 2010. do 2013. godine bio je angažovan
Aleksis Ženi je rođen 1963. godine u Lionu. Pisac i nastavnik biologije. Za svoj prvi objavljeni roman, Francusko umeće ratovanja, dobio je najveće francusko književno priznanje, nagradu Gonkur 2011. godine.
Herman Koh je holandski pisac i glumac. Večera je njegov šesti roman koji je za kratko vreme postao evropska senzacija i internacionalni bestseler, oduševio čitaoce širom sveta i dobio nagrade i pohvale književne kritike. Preveden je na 33 jezika i objavljen u 37 zemalja. Prema ovom romanu snimljeni su filmovi u Holandiji i Italiji.
Ursula Krehel je rođena u Triru 1947. godine. Studirala je nemačku književnost, istoriju umetnosti i dramske umetnosti, pre nego što je postala predavač na univerzitetu. Prvu dramu, Erika, objavila je 1974. godine i bila je prevedena na šest jezika. Od 1977. godine, Ursula Krehel objavljuje poeziju, prozu, radio drame i eseje. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući Književnu nagradu Rajnske oblasti
Sara Manhajmer odrasla je u Geteborgu, a školovala se u SAD, Holandiji i Češkoj republici. Živi u Stokholmu. Prvi roman “Pravila” objavila je 2008. godine. Za njega je dobila nagradu za prvi roman dnevnog lista Borås Tidning. Roman “Radnja” objavljen je 2011. i bio je nominovan za nagradu za roman Švedskog radija.
Iris Hanika rođena je 1962. godine u Vircburgu, u Austriji. Studirala je opštu i komparatvnu književnost u Berlinu, gde živi od 1979. Prvu knjigu napisala je 1989. godine. Od 1998. je stalni saradnik nacionalnog dnevnika Frankfurter Allgemeine Zeitung. Godine 2006. nagrađena je književnom nagradom “Hans Fallada” za celokupan rad.
Andžej Bart, rođen 1951. godine, reditelj, scenarista i jedan od najznačajnijih poljskih pisaca današnjice. Nazivaju ga „najzagonetnijim od poljskih pisaca“ i porede sa Pinčonom i Kafkom. Ne traži publicitet i izbegava medije. Ipak, njegov rad visoko uvažavaju i kritika i čitaoci. Objavio je romane: Čovek na koga nisu lajali psi (1983), Rien ne va plus (1991), Voz za putovanje (1999),
Taije Selasi je rođena u Londonu, a odrasla u Masačusetsu. Izučavala je američke studije na Jejlu (B.A.) i međunarodne odnose na Oksfordu (M.Phil.). Godine 2013. uvršćena je među najbolje mlade britanske pisce u izboru časopisa Granta. Gana mora da ide (Ghana Must Go) je njen prvi roman.
Bjorn Rasmusen (1983) diplomirao je dramaturgiju i kreativno pisanje. Debitovao je 2004. godine kao dramski pisac delom “Mrav maršira u slatkoj krvi”. Ovo je njegov prvi roman, objavljen 2011. godine, i donosi sada već poznate piščeve opsesije: istraživanje tela, seksualnost i pitanje identiteta. Rasmusen je poznat po tome što s fikcijom često prepliće autobiografski materijal. 2013. godine je objavio poetski
Aleš Čar rođen je u Idriji, Slovenija, 1971. godine. Studirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Jedan je od najznačajnijih savremenih slovenačkih pisaca. Objavio je romane “Igra anđela i šimiša” (1998), “Pasji tango” (2000) i “O podnošljivosti” (2011) i knjige priča “U kvaru” (2003) i “Made in Slovenia” (2007). Priče Aleša Čara zastupljene su u više antologija savremene slovenačke pripovetke. Dobitnik je nagrade Sajma knjiga za najbolji
Kevin Beri je rođen 1969. godine u Limeriku, u Irskoj. Prvu zbirku priča There Are Little Kingdoms objavio je 2007. godine, i za nju je dobio irsku književnu nagradu Rooney iste godine. Priče u ovoj zbirci kroz opise svakodnevice, oslikane živopisnim lokalnim jezikom, istražuju transformativne i mračne sile koje se kriju u naizgled komičnim ili prizemnim osobama i upravljaju njihovim
Ana Kim rođena je 1977. godine u Taejonu, u Južnoj Koreji. Sa porodicom se preselila u Nemačku 1979. godine, a zatim u Beč, gde živi od 1984. godine. Studirala je filozofiju i teatrologiju na Univerzitetu u Beču. Objavila je romane Die Bilderspur („Trag slika”, 2004), Die gefrorene Zeit („Zamrznuto vreme”, 2008) i Anatomie einer Nacht („Anatomija jedne noći”, 2012) i
Adam Folds je rođen 1974. godine. Studirao je na Univerzitetu Oksford i na Univerzitetu Ist Anglija. Živi u Londonu. Njegova prva knjiga The Truth About These Strange Times („Istina o tim čudnim vremenima“) objavljena je 2007. godine. Za ovu knjigu dobio je od magazina Sunday Times nagradu “Mladi pisac godine”, 2008. godine. Za drugu knjigu, narativnu poemu The Broken Word
Miloš Urban rođen je u Sokolovu, u Češkoj, 1967. godine. Studirao je anglistiku i nordistiku na Karlovom univerzitetu u Pragu. Poznat je kao „crni vitez češke književnosti“. Objavio je trinaest romana, a pored toga piše kratke priče i eseje. Najpopularniji je savremeni češki pisac. Popularan je i izvan granica Češke. Najuspešniji roman Miloša Urbana do sada je njegov drugi roman
Dušan Čater je rođen u Celju 1968. godine. Autor je pet romana: Flash Royal (1994), Imiacija (1996), Resnični umori (1997), Patosi (1999) i Ata je spet pijan (2002, 2004), i zbirke prica Džehenem (2010). Objavio je i tri knjige za decu: Peter Klepec (1995), Kralj Matjaž (1996) i Veronika Deseniška (1996), kao i monografije: Marilyn Monroe (1994), Casanova (1994), Oscar
Rodan Al Galidi je pisac iračkog porekla. U iračkom selu u kojem je rođen nije vođena evidencija o rođenoj deci, tako da mu nije poznat datum rođenja. Počeo je da piše poeziju još kao dete zato što u njegovom selu nije bilo učitelja violine. Studirao je građevinarstvo u gradu Arbil na severu Iraka. Napustio je zemlju da bi izbegao vojnu
Nataša Kramberger rođena je 1983. godine u Mariboru, Slovenija. Detinjstvo je provela u Jurovskom Dolu, malom selu na severoistoku zemlje, igrajući se sa svinjama i kravama na imanju svoje babe. Potom živi u Ljubljani, Utrehtu, Milanu i Berlinu. Pobedila je na festivalu nove slovenačke književnosti Urška 2006. Za priču Slani rulet dobila je nagradu na međunarodnom konkursu za kratku priču
HELENA HENŠEN rođena je 1940. godine u Stokholmu. Radila je kao grafički dizajner. Pisala je i ilustrovala knjige za decu. Jedan je od osnivača čuvene švedske kompanije za dizajn Mah-Jong. Za svoj prvi roman U senci zločina dobila je Nagradu Evropske Unije za književnost 2009. godine.
NOEMI SEČI rođena je 29. marta 1976. u Sentešu, Mađarska. Univerzitetske studije započela je u Budimpešti 1994. Studije engleskog i finskog jezika završila je 2002. Tokom 2000. izučava kulturnu antropologiju i studije pola na Kristina institutu u Helsinkiju. Tamo piše svoj prvi roman „Ugro-finski vampir“. Roman je objavljen 2002. „Eurofilm studio“ otkupio je prava za film iste godine. Prevod na
Paulus Hohgaterer rođen je 1961. godine u Amštetenu, Donja Austrija. Živi i radi u Beču kao dečji psihijatar i pisac Za svoj književni rad dobio je više nagrada i priznanja, između ostalih, Austrijsku nagradu za knjigu za decu i omladinu 2000. godine, Stipendiju „Elijas Kaneti“ grada Beča 2001. godine, „Deutscher Krimipreis“ za kriminalistički roman objavljen na nemačkom jeziku 2007. godine,
Peter Terin (1968) predstavlja jedinstven glas u savremenoj književnosti na nizozemskom jeziku. U svojim delima dotiče se kako univerzalnih tako i vrlo aktuelnih tema. Terina, koga nazivaju „majstorom zloslutnog detalja”, kritičari smatraju književnim osobenjakom, klasičnim piscem izvanrednog stila, koji ne sledi trendove. Nekoliko puta je bio nominovan za prestižne književne nagrade, uključujući nagradu „AKO” i nagradu „Libris”. Za roman ČUVAR
PANOS KARNEZIS rođen je 1967. godine u gradu Amaliadi na zapadu Grčke, a odrastao je u Atini. Studirao je mašinstvo u Patrasu. U Englesku je došao 1992. godine i završio doktorske studije na Oksfordu. Radio je kao inženjer za Britiš stil u Bristolu, a zatim za Rols-Rojs u Šefildu. Tražeći hobi i ispusni ventil za nostalgiju, počeo je da piše
Panos Karnezis LAVIRINT Anadolija, 1922. Gonjena turskom vojskom, po okončanoj trogodišnjoj grčkoj okupaciji, jedna grčka brigada u povlačenju izgubila se u pustinji i vrti se u krug. Pod zapovedništvom brigadira koji gaji veliku strast prema grčkoj mitologiji, a potajno je zavistan od morfijuma, jedina prilika za spas brigade jeste da se dokopa mediteranske obale i zaplovi kući. Dok vojska luta
Peter Terin ČUVAR „Čuvar” je uverljiva, napeta alegorična priča o društvu dvadeset prvog veka, koja drži čitaoca opčinjenim do samog kraja. U romanu, pisanom lucidnim stilom, polako se odvija rat nerava, koji čini pozadinu naracije. Hari i Mišel, dva vrlo savesna čuvara, imaju dužnost da obezbeđuju neobičan kompleks od četrdeset raskošnih apartmana u kojima stanuju ekstremno bogati ljudi. Ulaz u
Paulus Hohgaterer SLATKOST ŽIVOTA Jedne zimske noći smrskana je glava starom Sebastijanu Vilfertu. Njegovo telo pronalazi sedmogodišnja Katarina, njegova unuka, koja od tog trenutka prestaje da govori. Rafael Horn, psihijatar koji započinje terapijski rad sa detetom, uključen je mimo svoje volje u rasvetljavanje ubistva. Komesar za zločine gradske policije Ludvig Kovač dane provodi u zavejanim baštama restorana na obali jezera,