Iris Hanika – SAMA SUŠTINA

Sama-sustina-FRONTLogoProjekta

Iris Hanika: SAMA SUŠTINA

Prevela sa nemačkog: Jelena Kostić-Tomović

ISBN 978-86-7034-114-2

 

 

Hansa Franbaha najviše muče zločini iz ere nacizma. On pati zbog njih otkad se seća. Zbog te muke je odabrao da radi kao službenik u Insitutu za istoriju. Njegova najbolja prijateljica Gracijela takođe ne može da shvati takvu prošlost – i tako je dok ne upozna čoveka koji žudi za njom. Od tada postaju važne bludne želje. Kako priča napreduje postavlja se pitanje u kojoj meri istorija igra ulogu u njihovim životima? Da li se nacistička prošlost može kriviti za sve?  Ili samo njihova nemoć da postignu sreću čini Hansa i Gracijelu tako neobičnim likovima?

Iris Hanika pokazuje kako zločini nacističke ere još uvek opterećuju današnju Nemačku, i takođe ispituje apsurdnost lažnog žaljenja  i naše nemoći u suočavanju sa tim zločinima.

„Spisateljica koja piše duhovito, iskreno i bez trunke senzacionalizma.“ – Spiegel

„Iris Hanika traga za samom suštinom i postavlja pitanje kako umaći sopstvenom životu kroz preispitivanje nacionalsocijalističke prošlosti.“ – SWR

 

O piscu

FOTO Iris Hanika

Iris Hanika rođena je 1962. godine u Vircburgu, u Austriji. Studirala je Opštu i komparatvnu književnost u Berlinu, gde živi od 1979.

Prvu knjigu napisala je 1989. godine. Od 1998. je stalni saradnik nacionalnog dnevnika Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Godine 2006. nagrađena je književnom nagradom Hans Fallada za celokupan rad, a 2001. dobila je nagradu LitaraTour Nord za roman Sama suština.

Za roman Sama suština dobila je Nagradu Evropske Unije za književnost 2010.

 

O prevodiocu

FOTO Jelena Kostic Tomovic

Prof. dr Jelena Kostić-Tomović rođena je u Beogradu 1973. godine. Studirala germanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Univerzitetu „Georg Avgust“ u Getingenu. Magistarski rad iz oblasti lingvistike teksta i pragmatike i doktorsku disertaciju iz oblasti lingvistike i teorije prevođenja odbranila na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1999. godine, gde je 2013. godine izabrana za vanrednog profesora. Objavila je niz naučnih članaka i stručnih radova iz oblasti lingvistike teksta, leksikografije, leksikologije i teorije prevođenja, kao i dve naučne monografije: 2013. „Tvorba reči u savremenom nemačkom jeziku“ i 2017. „Savremena nemačka leksikografija“. Predsednik Geteovog društva u Beogradu od 2010. godine.

Od 2000. godine aktivno se bavi književnim, stručnim i konferencijskim prevođenjem. Član Društva simultanih i konsekutivnih prevodilaca Srbije (DSKPS/ACIS).

Najznačajniji književni prevodi: E. Jelinek „Ljubavnice“ (Die Liebhaberinnen), „Bolest ili Moderne žene“ (Krankheit oder Moderne Frauen), „Nora“ i „Senka: Euridika govori“ (Schatten: Eurydike sagt), B. Breht „Sofoklova Antigona“ (Die Antigone des Sophokles), F. Vedekind „Lulu“, M. fon Majenburg „Vatreno lice“ (Feuergesicht) i „Paraziti“ (Parasiten), R. Šimelfenig „Push up 1-3“, F. Rihter „Okovani ledom“ (Unter Eis), Saša Stanišić „Kako vojnik popravlja gramofon“ (Wie der Soldat das Gramofon repariert) i „Pred svetkovinu“ (Vor dem Fest), P. Handke „Podzemni bluz“ (Untertageblues), V. Loc „Urnebesna tama“ (Die lächerliche Finsternis) itd. Zajedno sa Bojanom Denić i Drinkom Gojković priredila trotomnu antologiju „Savremena nemačka drama 1945–2008“ (2015–2017) i prevela brojne dramske tekstove koji su u nju uvršteni, npr. H. Kphart „Slučaj Roberta Openhajmera“ (In der Sache J. Robert Oppenheimer), P. Turini „Jozef i Marija“ (Josef und Maria), M. Štreruvic „Vaikiki bič“ (Waikiki Beach), V. Švab „Predsednice“ (Die Präsidentinnen) i druge.

 

LogoEU