Fridrih Kristijan Delijus – PAPINA LEVA RUKA

Papina-leva-ruka-FRONTLogoProjekta

Fridrih Kristijan Delijus: PAPINA LEVA RUKA

Prevela sa nemačkog: Spomenka Krajčević

 

ISBN 978-86-7034-110-4

 

 

Rim, 2011. Nemački arheolog I turistički vodič slučajno primećuje da nedaleko od njega u protestantskoj crkvi sedi papa, jednostavno odeven, sa belim svešteničkim okovratnikom. Njegov pogled usredsređuje se na papine ruke i on se predaje vrtlogu pitanja i misli. Da li papinom rukom ikad prostruji trzaj koji bi mogao da dovede do šamara? Da li bi papa ošamario vladajućeg nitkova? Zašto diktator Libije zabavlja šefa italijanske države sa trideset berberskih konja? I zašto je Augustin morao da podmiti rimskog cara sa osamdeset numidijskih pastuva da bi bila prihvaćena doktrina o prvobitnom grehu? Zašto je Rim  omiljena destinacija za Nemce, iako ih tamo smatraju varvarima najgore vrste posle najezde tevtonskih vitezova, pohoda gramzivih najamnika i nacističke okupacije? Jedna vatrena katolkinja iz Kelna razmišlja o tome šta bi ona učinila kada bi bila papa, krvoločni car poklanja papi Panteon, pacovi trče po Vija Veneto. Turistički vodič zalazi iza Rima sa razglednica, luta kroz istoriju, i divi se umeću Italijana da kažu „da“ i „ne“ u isto vreme.

Papina leva ruka je neobično, lepo konstruisana novela jednog od najprefinjenijih savremenih nemačkih pisaca. Ovo je ujedno priča o enigmatičnom, veličanstvenom Rimu i moderna legenda o tome kako je papa postao luteranac.ako je papa postao luteranac.

 

O piscu

FOTO FK Deljus

FRIDRIH KRISTIJAN DELIJUS, rođen 1943. u Rimu, a odrastao u Hesenu, danas živi u Berlinu i Rimu. Laureat mnogobrojnih priznanja i nagrada, 2011. dobio je najveću nemačku književnu nagradu koja nosi ime Georga Bihnera.

 

O prevodiocu

FOTO Spomenka Krajcevic

SPOMENKA KRAJČEVIć rođena je 1949. u Beogradu. Studirala je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu a magistrirala na Katedri za germanistiku.

Prevođenjem se bavi od 1973, od 2004. kao slobodan prevodilac. Među autorima koje je prevodila su Berhnard Šlink, Maks Friš, Elijas Kaneti, Marlen Haushofer, Martin Suter, Kristine Nestlinger, Paul Mar i Peter Bihsel.

Za prevod knjige Austerlic V. G. Zebalda dobila je 2009. Nagradu „Miloš Đurić“, naše najveće priznanje u sferi prevodne književnosti.

 

LogoEU