Jakob Izrael de Han – Priče iz predgrađa Pejp

priceizpredgradja

226 strana

20 x 13,5 cm Mek povez

ISBN 978-86-7034-083-1
Prevela sa holandskog:
Jelica Novaković-Lopušina

Objavljivanje De Hanovog prvenca 1904. odjeknulo je kao bomba: ne samo da je roman obilovao eksplicitnim homoerotičnim scenama već je bio pisan u prvom licu jednine, što je sugerisalo autobiografski karakter isposvesti. Tako je čak i površnim poznavaocima amsterdamske intelektualne scene bilo lako da dokuče stvarni identitet ostalih likova romana. Na taj trag ih je uostalom svesno naveo i sam autor koji je roman posvetio svom 23 godine starijem prijatelju, amsterdamskom lekaru i piscu Arnoldu Aletrinu, poreklom sefardskom Jevrejinu, i velikom poborniku homoseksualne emancipacije. Taj De Hanov krik protiv prikrivenosti i hipokrizije skupo ga je koštao: izgubio je prijatelja, ili makar njegovu javnu podršku, a izgubio je i posao. Osim tematike, roman odlikuje i stilska avangardnost. De Han je na virtuozan način ukomponovao više stilskih odlika svog vremena – naturalizam, senzitivizam i impresionizam. Niži građanski sloj s početka dvadesetog veka verno je prikazan u svoj svojoj bedi i prostoti, ne samo slikovitim opisima već i sjajnim dijalozima u iskvarenom, priprostom slengu predgrađa. De Han u opisima i unutarnjim monolozima ispoljava svoj spisateljski talenat obilatim korišćenjem neologizama, pre svega neobičnih kombinacija boja, koje daju koloritnu i iskričavu sliku emotivnih stanja glavnog junaka.

jakob

 

„Same, ne radimo ništa loše, zar ne… ja te samo volim.”
„Da, svakako, nije to ništa strašno… dobar si ti dečko”…

Priča o Samu i Joupu dirljiva je ali istovremeno i surova priča o
neprihvaćenoj i neuzvraćenoj ljubavi. Smeštena u amsterdamsku
narodsku četvrt Pejp na početku dvadesetog veka, ona je snažna
i upečatljiva upravo zahvaljujući svojoj vanvremenskoj iskrenosti i
modernizmu.



JAKOB IZRAEL DE HAN (Jacob Israël de Haan, 1881-1924), jedna je od tragičnih figura holandske književnosti. Rođen u ortodoksnoj jevrejskoj porodici, prešao je put od odmetnika od vere, preko vatrenog komuniste, do cioniste i naposletku opet ortodoksnog Jevrejina, koji je stradao od ruku svojih nekadašnjih istomišljenika cionista. Turbulentan je bio i njegov lični život u kojem je svoje seksualno opredeljenje pokušao da pomiri sa vladajućim normama verivši se i oženivši se, ali je u isto vreme pokušavao i da se pomiri sa sopstvenom savešću koja se gnušala laži i hipokrizije. I tu borbu je skupo platio, izgubivši posao ali i prijatelja kome je posvetio svoj roman prvenac. Jedino priznanje koje je dobio za života bilo je za poeziju. Za roman Priče iz
predgrađa Pejp usledilo je više od pola veka kasnije, nakon što su drugi autori utrli put prihvatljivosti homoseksualne tematike.