Nebojša Klačar ISKRENO SAUČEŠĆE Gotovo u formi dnevnika sveznajući pripovedač „plete” priču tako što vrši destrukciju čvrstih formi koje odlikuju tradicionalnu književnost. Ovo moderno delo nemoguće je potpuno precizno žanrovski odrediti – da li je u pitanju roman, antibiografija, neka vrsta dnevnika ili je pak reč o romanu toka svesti, a možda i o detektivskom romanu? – a osim ove
Džen Karson PALIKUĆE Istočni Belfast. Žarko, suvo leto 2014. Temperaturu podižu i Svetsko prvenstvo u fudbalu i požari koji bukte po gradu kao stihijska najava tradicionalnih vatri uoči parade 12. jula. Ko ih podmeće? Mitsko biće ili psihopata? Vatrogasce i policajce na ulicama mladići gađaju čime stignu. U pozadini je živo sećanje na nasilje u nedavnom periodu Nevolja. I žive
Ivana Miškova BELE ŽIVOTINJE SU VEOMA ČESTO GLUVE Naslov knjige Ivane Miškove metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila, koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu nanose štetu i vode ga u propast. Knjiga sadrži jedanaest kratkih priča koje odlikuju apsurdna radnja, ekscentrični likovi i sofisticirani humor. Protagonisti su sanjari sa iskrivljenom
Florin Lazaresku LAMPA S KAPICOM Kroz deset priča pisac gradi knjigu o detinjstvu, o izgubljenoj nevinosti savremenog sveta. Svaki lik (bilo da je to dečak koji sa ocem nosi televizor na popravku, ili devojčica koja ide na vašar da vidi kita Golijata, čuvar ribnjaka čiji je jedini “prijatelj” šaran, ili starica koja se napije čekajući da joj se sin vrati
Džen Karson živi u Belfastu, u Severnoj Irskoj. Njen prvi roman Malcolm Orange Dissappears, objavljen 2014, pobrao je dobre kritike. Usledile su zbirka pripovedaka Chil – dren’s Children (2016) i antologija mikro priča Postcard Sto – ries (2017). Pored mnogih drugih uspeha, ova spisateljica našla se 2016. u užem izboru za nagradu Sean O’Faolain (za pripovetku) i iste godine je
Ivana Miškova (1981) svrstava se među zvezde nove generacije čeških proznih pisaca. Diplomirala je na Književnoj akademiji u Pragu. Radila je kao urednica kulturnog programa na radiju Vltava od 2007. do 2013. Debitovala je radio dramom „Popodne s liliputancem“ (Odpoledne s liliputem) 2007. godine. Pet godina kasnije objavila je svoje prvo prozno delo, novelu „Zapaljenje“ (Nícení), za koju je nominovana
Florin Lazaresku (rođen 28. marta 1974. u Doroščaniju, Jaši) rumunski je pisac i scenarista. Diplomirao je književnost na Univerzitetu “Aleksandar Joan Kuza” u Jašiju (1998).Objavio je roman Šta znamo o medvedu pandi (2003), Naš specijalni izaslanik (2005; Velika nagrada za istočnoevropsku književnost, Frankfurt, 2006) i Utrnulost (2013).(Ko)scenarista je filmova Senka oblaka (2014, reditelj Radu Žude) i Aferim! (2015, reditelj Radu
Madlen D’Arsi ČEKAJUĆI METAK Zbirka „Čekajući metak” sadrži dvanaest priča čija je radnja smeštena u Kork, Njujork i London. Među temama kojima se Madlen D’Arsi bavi u ovim pričama su i čovekova sposobnost za samodestrukciju i naša sklonost da propustimo priliku koja nam se nudi, naročito ljubav. Njen pogled nije toliko usmeren na traganje za ljubavlju koliko na složenije, i
Kler-Luiz Benet JEZERCE Naratorka i glavna junakinja “Jezerceta” secka povrće, odlazi u samouslugu, posećuje susede, pokušava da zameni napuklo dugme na šporetu, priprema žurku… Ali način na koji nam ona saopštava te sitne događaje iz svoje svakodnevice, kao i misli, asocijacije, osećanja i strahove koji ih prate, pretvara njen monolog u raskošno štivo natopljeno humorom i erotikom. Kler-Luiz Benet nam
Antoan Loren MITERANOV ŠEŠIR Računovođa Danijel Mersije večera u otmenom pariskom restoranu i jedva može da poveruje svojim očima kad predsednik Fransoa Miteran sedne za susedni sto. Danijelovo uzbuđenje zbog toga što se nalazi u neposrednoj blizini najmoćnijeg čoveka u državi traje i kad je predsednik otišao zaboravivši šešir. Posle kratkog razmišljanja Danijel odlučuje da uzme šešir i zadrži ga
Fridrih Kristijan Delijus PAPINA LEVA RUKA Rim, 2011. Nemački arheolog i turistički vodič slučajno primećuje da nedaleko od njega u protestantskoj crkvi sedi papa, jednostavno odeven, sa belim svešteničkim okovratnikom. Njegov pogled usredsređuje se na papine ruke i on se predaje vrtlogu pitanja i misli. Da li papinom rukom ikad prostruji trzaj koji bi mogao da dovede do šamara? Da
Detinjstvo, ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka. Dečak raste sa babom i dedom u malom, zabačenom mestu u Transilvaniji kroz koje prolazi Ulica republike, koja se zove još i „Evropski put 60“. Deda je Rumun, nekadašnji žandarm koga su komunisti oslobodili službe, i deda je odlučan protivnik „ovih“, vlasti u Bukureštu. Baba je nemačkog porekla i živi u tradiciji transilvanijskih Sasa, brine o farmi i porodici i pazi da deda ne bude previše često viđen u seoskoj krčmi. Roditelji žive u Bukureštu, gde otac radi kao direktor pozorišta. Oni retko imaju vremena da posete svog jedinog sina, a kamoli da mu pokažu veliki i neobičan grad Bukurešt.
Aleksis Ženi FRANCUSKO UMEĆE RATOVANJA Priča počinje u vreme izbijanja prvog zalivskog rata: za mladog pripovedača impresivnog romana Aleksisa Ženija taj sukob je samo niz bezopasnih slika na TV ekranu – događa se daleko, ne dotiče se njegovog postojanja. On je usred lične krize i luta kao i ranije, potpuno ravnodušan prema ratu, dok jednog dana u bistrou ne upozna
Herman Koh VEČERA Jedne letnje večeri u Amsterdamu dva para se sastaju za večerom. Oni treba da razgovaraju o svojim mladim sinovima. Dečaci su počinili užasan zločin, koji su zabeležile sigurnosne kamere. Niko ih nije prepoznao – izuzev njihovih roditelja. Koliko će daleko ići svaki od ova dva para kako bi zaštitio svoje dete? „Podilazili su me žmarci dok sam
Ursula Krehel ZEMALJSKI SUD Sa kakvim strahovima i kakvim nadama se suočava neko ko se iz izgnanstva vraća u Nemačku 1948. godine? “Zemaljski sud” je priča o nemačkom Jevrejinu koji odlazi u izgnanstvo na Kubu bežeći od nacističkog režima. Rihard Kornicer je bio mlad, perspektivan pravnik kad je njegova karijera okončana dolaskom nacionalsocijalista na vlast. Godine 1948. Kornicer se vraća
Sara Manhajmer RADNJA “Radnja” je roman u kom spisateljica istražuje razvoj i tok različitih ranjivih mentalnih stanja. Junakinja romana je žena koju vodi žudnja da osvoji Biblioteku, u kojoj se krije poznavanje sveta i kompletna zbirka globalne literature. U osnovi ove neurotične potrebe da kontroliše svet oko sebe i da ovlada složenim teorijama Rolana Barta i Julije Kristeve je njen
Iris Hanika SAMA SUŠTINA Za Hansa Frambaha ništa nije važnije od zločina iz ere nacizma. On pati zbog njih toliko dugo koliko se seća. Zbog toga je odabrao da radi kao arhivar u Insitutu za obradu istorije u Berlinu, čiji je zadatak da čuva sećanje na žrtve holokausta. Njegovu jedinu prijateljicu Gracijelu takođe muči nepojmljivost prošlosti – sve dok ne
Andžej Bart FABRIKA MUHOLOVKI Misteriozni gost poziva poljskog pisca da pođe u svoj rodni grad Lođ da bi kao posmatrač prisustvovao jednom sudskom procesu i za to mu nudi pozamašnu svotu novca. Da li je na pomolu savez sa đavolom? Započinje seoba u neobičan prostor u fantastičnom svetu, gde oživljavaju istorijske ličnosti. Optuženi u fiktivnom procesu je upravnik geta u
Taije Selasi GANA MORA DA IDE Očeva smrt vodi njegovu rasturenu porodicu ka novom početku. Kveku Sai je umro od iznenadnog srčanog udara u svom domu u Gani. U trenucima pred smrt, Kveku žali što je napustio svoju prvu ženu, Folu, i njihovo četvoro dece u Baltimoru, mnogo godina ranije, pošto je izgubio posao hirurga. Njegovo četvoro dece su sada
Bjorn Rasmusen KOŽA JE ELASTIČNA FUTROLA KOJA OBAVIJA CELO TELO Petnaestogodišnji Bjorn živi kraj škole jahanja u selu na zapadnom Jitlandu sa dva brata i majkom koja pati od depresije. Bori se sa sopstvenom potajnom homoseksualnošću i destruktivnim mislima, kojima daje oduška tako što se samopovređuje oštrim predmetima. Kad se zaljubi u dvadeset godina starijeg učitelja jahanja započinje osobena i
Aleš Čar O PODNOŠLJIVOSTI O podnošljivosti je roman složene strukture koji donosi opširnu priču o jednoj porodici, sledeći četiri njene generacije raštrkane širom Evrope. Incest, sadizam i mazohizam, preljuba i pokušaj ubistva unutar porodice, vojnici i krijumčari, krvave bitke i političke igre, evropska aristokratija i odbegli SS oficiri, svirepe majke i poniženi očevi, droga, alkohol i vanbračna deca su sastavni
Kevin Beri GRAD BOHAN Četrdeset godina u budućnosti. Nekada čuven, grad Bohan je na kolenima. Preplavili su ga poroci i podeljen je po plemenskim linijama. Još uvek postoje i otmeni delovi grada, ali grad istinski živi u sirotinjskim predgrađima i sporednim ulicama Smouktauna, soliterima na Severnim padinama i jezivim kaljugama Velike pustare. Grad je već godinama u kandžama Logana Hartneta,
Ana Kim ZAMRZNUTO VREME Pripovedačica romana Ane Kim Zamrznuto vreme je relativno neiskusna istražiteljka koja radi za agenciju Crvenog krsta koja pomaže ljudima iz bivše Jugoslavije u potrazi za izgubljenim srodnicima. Godinu dana je radila u kancelariji u Prištini, gde je koordinirala identifikaciju posmrtnih ostataka, od kojih su mnogi pronađeni u masovnim grobnicama, suočavajući se sa zastrašujućim rezultatima rada forenzičara
Adam Folds UBRZAVAJUĆI LAVIRINT Roman “Ubrzavajući lavirint” zasnovan je na stvarnim događajima koji su se odigrali oko 1840. godine u šumi Eping na rubu Londona. U središtu romana je prvo zatočeništvo velikog pesnika prirode Džona Klera. Posle godina borbe sa alkoholom, zanemaren od strane književne kritike i depresivan, Džon Kler se nalazi u privatnom azilu Haj Bič – instituciji utemeljenoj
Miloš Urban SEDAM CRKAVA Sedam crkava i niz užasnih ubistava. Kada su se nad Pragom nadvile senke jeseni, prema nekoj tajnoj razbrajalici ljudi su počeli da umiru. Krivica je pripisana nevinom čoveku, bez posla i bez budućnosti, sa talentom koji ne ume da iskoristi i ljubavlju prema gradu koji strada pred njegovim očima. Patnja ga je zdrobila u hiljadu i
Panos Karnezis MANASTIR Manastir Naše Milosrdne Gospe nalazi se u nenaseljenom delu španske sijere. Njegove žiteljke su posvećene bogu, samovanju i tišini: šest žena odsečenih od sveta, koji su odabrale da ostave iza sebe. Sve se menja kada jednog dana na stepeništu manastira pronađu kofer sa izrezanim rupama za vazduh. Časna majka, sestra Marija Ines, uskoro otkriva da ta kutija
Dušan Čater DŽEHENEM Džehenem je arapska reč za pakao. Priče u ovoj knjizi se prepliću i povezane su labavim nitima u celinu na vrlo maštovit način. U svaku sledeću priču utkan je fragment iz prethodne priče, a prva i poslednja priča zatvaraju krug. Svaka priča uvodi novi lik, svako od njih nosi rane i bol sopstvene životne priče, a ono
Madlen D’Arsi je rođena u Irskoj, a kasnije je provela trinaest godina u Velikoj Britaniji. Radila je kao branilac po službenoj dužnosti i urednik tekstova u pravosuđu u Londonu, pre nego što se vratila u Kork sa suprugom i sinom. Godine 2010. dobila je književnu nagradu “Henesi” u kategorijama prva proza i novi irski pisac. Njena prva zbirka kratkih priča
Rodan Al Galidi AUTISTA I GOLUB PISMONOŠA Žanin ima sedamnaest godina i tokom žurke u jednoj šupi ostaje trudna. „Seks nije bio nebezbedan“, imala je običaj da kaže o tome, „samo neprijatan.“ Pošto su njeni roditelji vrlo religiozni, a ona ne zna – ili ne želi da zna – ko je od dečaka iz šupe otac, Žanin smatra da
